KALENDAR SEĆANJA - 9. JANUARA POČINJENI TEŠKI ZLOČINI NAD SRBIMA

Danas srpski narod širom sveta proslavlja 9. januara - dan Republike Srpske. Mi ćemo se, pak, prisetiti nevinih srpskih žrtava ubijenih na današnji dan 1993. i 1994. godine i porodica koje danas i nemaju mnogo razloga za proslave i radost.

Zločin u Radijevićima

Jedan od zaboravljenih napada dogodio se i 9. januara 1993. na veliki pravoslavni praznik Svetog Stefana. Tog zimskog jutra, horde Nasera Orića izvršile su napade na srpska sela Fakoviće i Radijeviće a bombardovani su i gradovi i sela na desnoj obali Drine, u Republici Srbiji. Bilo je to svega dva dana nakon užasnog masakra nad civilnim stanovništvom u selu Kravica koje pobijeno na pravoslavni Božić.

Znali su muslimanski vojnici i predratne komšije da neke srpske kuće proslavljaju Svetog Stefana te su svesno udarili baš tog dana na srpsku nejač. Arlaukali su i psovali, svedočili su kasnije preživeli svedoci. Neke srpske kuće su već gorele, a dobro naoružani vojnici koračali kilometrima kroz dubok sneg sa jedinom namerom da počine zulum. Među zlikovcima, bio je i veliki broj žena, ali i mnoštvo maloletnika, dece od 14, 15 i 16 godina, koji su bili naoružani automatskim puškama ali i noževima, mačetama. Došli su da posete svoje srpske vršnjake koji su tog jutro spokojno spavali u svojim kućama. Orićeve bande nisu se libile da svoju nadmoć pokažu nad bolesnima i nepokretnima, ubijali su "za Bosnu i Aliju", tako su vikali. 

Narod se panično dao u beg, a malobrojni pripadnici seoske straže pravovremeno i pribrano su odreagovali i uspeli da odbiju napad agresora. Agresori su potisnuti nazad u šume, a zbunjeni i šokirani nisu znali šta ih je snašlo. Dali su se u panični beg paleći za sobom već i onako opustešene srpske kuće. 

Srpski civili pokušali su čamcima pokušali da se prebace na drugu stranu obalu. Muslimani su pucali po civilima i čamcima, a hladni talasi Drine nemirno su otežavali put meštanima. Drina je tog Stefandana postala grobnica mnogim Srbima. 

Živote su tog dana izgubili Žarko Božić (19), starica Vida Božić (73), domaćica Obrenija Vasić (33), Draginja Mitrović, svi iz Radijevića kao i dva meštana Boljevića: Zoran Ristić (41) i Rajko Đukić (33). Pokušali su spas da pronađu u Srbiji, sa druge strane Drine ali tamo nažalost nikada nisu stigli. 

UBISTVO PORODICE VUKOVIĆ U MOSTARU

Užasan i još uvek nekažnjen zločin zbio se 9. januara 1993. i to za vreme praznika, trećeg dana pravoslavnog Božića, na veliki praznik svetog Stefana. U ulici Put prekomorskih brigada
br. 139. u samom centru Mostara, grupa naoružanih muslimanskih vojnika upala je u dom srpske porodice Vuković počinivši tom prilikom nezamisliv masakr. Žrtve ovog teškog zločina su četiri člana porodice Vuković koji su se tog prazničnog dana nalazili u kući. Domaćin Luka Vuković je bio ugledni građanin Mostara, čuven samo po dobru baš kao i svi članovi njegove porodice. Žrtve su ubijene hladnim i vatrenim oružjem i to nakon strahovitih tortura i mučenja. Imovina žrtava je opljačkana, a velika dvospratna zgrada površine preko 300 m. kvadratnih posle ubistva i pljačke, minirana je i razorena.

Tog hladnog, zimskog dana na svirep i okrutan način su pobijeni civili domaćin Luka Vuković-Lujo (1941), njegova supruga Divna Vuković Seka (1948), Desanka Vuković-Desa, (1917) , Ljubica Vuković Ljuba (1927). Prema podacima IDC Sarajevo, Divna Vuković je bila Hrvatica, njeni posmrtni ostaci su identifikovani 2016. u Mostaru. 

MASAKR U BUHINIM KUĆAMA

Tog 9. januara 1994. pod okriljem maglovite, zimske noći, pripadnici elitnih formacija muslimanske tzv. Armije BiH izvršili su napad na Buhine Kuće, prigradsko naselje Viteza i među tamošnjim stanovništvom napravili pravi pokolj. Opljačkano je i zapaljeno na desetine kuća i društvenih objekata, a svirepo je ubijeno 36 civila srpske i hrvatske nacionalnosti,  od kojih su mnogi zarobljeni, vezani žicom, mučeni i svirepo ubijeni. Još šestoro je ubijeno nakon zarobljavanja i užasnih torutra.

Za ubijene civile i zarobljenike, za pljačku i razaranje, za šta postoji i video dokumentacija, još uvek niko nije odgovarao niti je, do sada, proces istrage pokrenut. A tog tužnog i tragičnog dana, video zapisi stranih TV kuća – CNN-a, BBC-ija – civila, žena i staraca, koji leže ubijeni u dvorištima svojih zapaljenih domova, obišli su čitav svet. U ovom napadu je teže i lakše ranjeno 30 meštana među kojima je bilo i dece. 

Naredba glavnokomandujućih je bila "Istrebiti sve hrišćansko". Uz povike "Allahu Egber", muslimanski vojnici su izvršili silovit napad na ovo nebranjeno naselje i započeli svoj krvavi pir.  Najmlađa žrtva masakra bio je Danijel Grbavac koji je imao samo godinu i po dana kada je ubijen. Zajedno sa njim ubijena je i njegova majka Ankica koju su ekstremisti usmrtili rafalnom paljbom iz automatske puške. Аnkica je bila u sedmom mesecu trudnoće. Nisu im zveri u ljudskom obliku oprostile to što su bili druge vere i nacije, i što su se drugačije zvali. 

Dragica Petrović (36), devojka srpske nacionalnosti, koja je bila duševna bolesnica, zlostavljana je i ubijena na vrlo svirep način u svojoj porodičnoj kući. Muslimanski vojnici nisu dozvolili njenoj porodici da je evakuiše iz kuće već su je maltretirali i iživljavali se nad njom da bi je nakon dva dana i ubili. Dragica je prema rečima svedoka udarana više puta ciglom u glavu. Nedaleko od njenog tela  pronađeno je i beživotno telo njenog rođaka Draženka Petrovića (34) koji je ubijen kao civil od strane muslimana. Novka Krivak (35) takođe je svirepo ubijena na pragu svog porodičnog doma kao nenoaružani civil. 

Telo Marka Buhića je pronađeno u stravičnom stanju bez udova. Ekstremisti su ovog nesrećnog čoveka sekli motornom testerom i podvrgli najgorim torturama koje nisu pojmiljive ljudskom razumu. 

Naročito tešku sudbinu  doživela je porodica Vidović. Muslimanski ekstremisti su na vrlo svirep način ubili Hrvaticu Anu Vidović (42), ispalivši u nju nekoliko metaka. Tom prilikom je ranjena i njena ćerka Marijana koja je imala samo 12 godina. Anin suprug Dragan zarobljen je kao civil i brutalno ubijen. Tog dana su stradali i Draganov brat Mirko i njegov sin Dražen (18). Dvanestogodišnja Marijana i sedmogodišnji Branislav ostali su tada siročad. Muslimanski ekstremisti su odbili čak i da im pruže medicinsku pomoć, budući da je Marijana bila ranjena. Tog dana, na kućnom pragu hicima iz vatrenog oružja ubijena je i domaćica Zorka Šafradin.