SIJEKOVAC KOD BRODA - TRIDESET GODINA OD ZLOČINA NAD SRBIMA

U subotu 26. marta u Sijekovcu kod Broda, biće služen parastos za 50 civila, meštana ovog sela koji su ubijeni pre trideset godina. Polaganjem sveća, paljenjem sveća, čitanjem molitvi i javnim govorima na prikladan način će biti obeležena trideseta godišnjica zločina u Sijekovcu, inače prvog masovnog ratnog zločina počinjenog u Bosni i Hercegovini. 

Ovaj zločin je počinjen u ranim jutarnjim časovima 26. marta 1992. godine a počinili su ga pojedini pripadnici hrvatske vojske, tačnije 108. brigade koja je bila sastavljena uglavnom od Bošnjaka, kako lokalnih tako i onih sa područja Gunje i Slavonskog Broda. Na svom kućnom pragu u Sijekovcu je ubijeno tačno 50 civila – žena, dece i staraca. Sijekovac je bio nacionalno mešovito mesto gde su meštani oduvek živeli u miru i toleranciji. Gledano po nacionalnoj pripadnosti, 43-oje žrtava su bili srpske, četvoro muslimanske / bošnjačke i troje hrvatske nacionalnosti.

Treba napomenuti da su najveće zločine nad srpskim stanovništvom na području Broda i Posavine počinili upravo lokalni muslimani, danas poznatiji i kao Bošnjaci, koji su učestvovali u silovanjima, zverskim mučenjima i surovim likvidacijama srpskih civila, žena, dece i staraca. Za masakr u Sijekovcu osuđen je upravo Bošnjak / musliman Zemir Kovačević, koji je ubijao po Sijekovcu. Među najokorelijim zločincima na području Posavine ostali su upamćeni i Alija Selimagić koji se javno i pred kamerama hvalio kako je ubijao (klao) srpske civile i kako je silovao srpske devojčice, zatim Azra Bašić (poznatija kao Azra Dva noža) koja je osuđena na 15 godina zbog zverskih mučenja i sakaćenja logoraša, potom Indira Kamerić koja je zverski mučila srpske civile i podvodila žene i devojčice...U zločinima nad meštanima Sijekovca prepoznati su i Nijaz Čaušević, Pohara Armin, Kalenderović Jasmin, Pinjagić Hibo, Pinjagić Huso, Dugalić Ejub, Dugalić Idriz, Kovačević Selver i mnogi drugi koji nikada nisu odgovarali za svoja zverstva.

SIJEKOVAC KOD BRODA - TRIDESET GODINA OD ZLOČINA NAD SRBIMA

Najstarija žrtva masakra u Sijekovcu bio je teško pokretni Bogoljub Đerić /79/, a najmlađa žrtva je bio Dragan Miloševič, dečak od 17 godina, koji je izveden iz skloništa pa streljan sa ocem i bratom. 

Milja Zečević, u narodu je dobila epitet majka hrabrost a upravo zbog velike tragedije koju je doživela. Njoj su te martovske noći pred očima ubijeni suprug Jovan (72) i tri sina Vaso (33) , Milan (29) i Petar (41). Svi su bili civili i ubijeni su na kućnom pragu. -Petar je vikao: „Ne daj me, majko“. Jovo je bio bolestan, digli su ga iz kreveta. Držala sam ga za ruku. Pao je. Vikali su ustaj, psovali ga. On kaže, “ne mogu, ljudi, ustati”, a Zemir mu ispali metak u glavu. Samo sam ispustila onu njegovu ruku. Gledala sam kako ih ubijaju i odvode. Tri sina, tri jabuke su mi ubili. I supruga, bio je penzioner, 72 godine je imao - rekla je Milja medijima. Milja je pre dve godine ostala i bez četvrtog sina a zahvaljujući pažnji i ljubavi koju joj pružaju unuci i snahe, i dalje hrabro korača kroz život i uspeva da pronađe snagu i volju za životom.

Na kućnom pragu kao civili ubijeni su i domaćin Luka Milošević (1943) i njegva dva sina - Željko (23) i Dragan, koji je imao samo sedamnaest godina. Na kućnom pragu je ubijen i penzioner Sreto Trivić (65) a Ivan Rudež (80), Hrvat po nacionalnosti, divljački je prebijen i zapaljen kada je pokušao da zaštiti komšije Srbe. Na spomeniku u Sijekovcu su uklesana i imena dve Hrvatice - Cirilinke Čelebije i Elizabete Đerić, koje su stradale zato što su bile udate za Srbe. Tog proleća ubijeni su i civili Slobodanka Miličić (31), Jelena Đerić (70), Novak Sedlić (61), Dušan Đerić (73), Mirko Đerić (66), Vasilj Bačić (73), Bosiljka Đerić (57), Bogoljub Đerić (69), Cirilinka Čelebija, Milka Bačić (33), duševno oboleli Tomislav Ćerić (26) i mnogi drugi. Tela civila iz Sijekovca i drugih sela u opštini Brod su pronađena u masovnim i pojedinačnim grobnicama otkopanim nakon rata. Samo u jednoj od njih su pronađeni ostaci 88 osoba, mahom žena i starijih lica a za velikim brojem meštana se i danas traga.

Isto tako mnogi Muslimani sa područja Posavine su se borili na strani Vojske Republike Srpske braneći svoje domove i sela. Tako ovde imamo paradoksalnu situaciju da je veliki broj muslimana, boraca i civila, poginuo upravo od muslimanske ruke, tačnije od strane onih koji su se borili na suprotnoj strani. 

Muslimani u Posavini su činili zločine i nad vlastitim narodom o čemu je nebrojano puta svedočila i Nusreta Mujkić, Muslimanka udata za Srbina, koja je od svog naroda prošla strašne torture, mučenja i silovanja. Kako je sama istakla ona živi sa svojim bolom, gotovo nevidljivo. I da može, kaže , ništa ne bi promenila. Više puta je silovana i fizički su se iživljavali nad njom. Kada je čula da će biti streljana, uspela je da pobegne iz logora i dva meseca je provela sakrivena, čekajući dolazak srpske vojske i oslobođenje. Jela je travu da bi preživela. Njen krvnik osuđen je na deset godina zatvora.

"Ja sam muslimanka, ali sam svojim očima videla šta su sve srpske žene doživele, i ja sa njima, od muslimana. Lomili su im ruke, noge, vilice, svakodnevno ih silovali. O svemu pričam osim o silovanju. Nisam jedina, sramota nas je, a nema zbog čega. Pomišljala sam da dignem ruku na sebe, ali verujem da me bog ostavio živu da mogu da posvedočim o tim užasima i da kazne stignu zločince - ispričala je Nusreta medijima. 

Zločina se prisetila i Zaima Ramić, Muslimanka, koja je pomagala komšijama Srbima.

- Gledala sam kako nadiru, preko mosta, i čamcima, preko Save, strahota jedna. Za prvi ratni zločin u BiH osuđen je Zemir Kovačević iz Sijekovca, na 10 godina zatvora. I to je to. Znam Zemira, išao je sa mojom kćerkom u školu. Oni su uvjek bili šumnjaci. Kad se to desilo i kad su preživjele doveli u dom, donela sam im kafu i odvela dvoje komšija kod sebe kući. Plaču oni, plačem i ja. Pomogla sam im, eto, koliko sam mogla. Više nisam smela, valjalo je glavu sačuvati - ispričala je pre tri godine za medije, povratnica Bošnjakinja Zaima Ramić. Njena komšinica Hajra Jašarević, takođe Bošnjakinja, dodaje da je bilo i "komšija koji su učestvovali u tome". 

Zbog dobrih odnosa sa Srbima, u Sijekovcu su ubijeni i Mustafa Kovačević, elektroinženjer u Rafineriji, stručnjak cenjen u svetu, i njegova žena Mirsada Kovačević. Oni su mučeni pa zapaljeni. Ubijen je i Mustafa Alić čije telo nikad nije pronađeno. 

Petoro Srba civila, uključujući i jednu ženu, prisilno su mobilisani u neprijateljsku vojsku i primorani da kopaju rovove, izvlače poginule i rade najrizičnije poslove a nakon toga su svi okrutno mučeni pa pobijeni. 

U napadu na Sijekovac porušena je i pravoslavna crkva a devastirano je i pravoslavno groblje.