Pre tačno trideset godina prestalo je da kuca srce mladog Marka Lazarevića. A imao je tek sedamnaest godina. Njegovu mladost i dečačke snove ugasili su zlikovci naoružani raznoraznim naoružanjem od kojih možda i najubojitije sredstvo bila mržnja prema svemu što je srpsko.
Marko Lazarević rođen je 30. septembra 1992. u Bijeljini. Živeo je i odrastao u mestu Donji Brodac, opština Bijeljina. Upravo u svom rodnom mestu proveo je najlepše trenutke svog uzbudljivog ali i kratkog života. Bio je veseo i izuzetno inteligentan momak, vredan i talentovan. Imao je mnogo drugova sa kojima je često izlazio. Sugrađani ga pamte kao komunikativnog, društvenog i kulturnog dečaka. Bio je uzoran đak, imao je mnogo planova koje nameravao da ostvari ali ga je u tome sprečila zla sudbina. Ubijen je 6. septembra 1992. u 17-oj godini života. Muslimanski vojnici usmrtili su ga iz hicima iz streljačkog naoružanja. Ekstremisti su iskoristili trenutak nepažnje mladog Marka ispalivši u njega smrtonosne hice. Od zadobijenih povreda preminuo je na licu mesta. Sa njim su umrle i sve njegove želje, svi neostareni snovi, svi ciljevi kojima je stremio....
Za sobom je ostavio neutešne roditelje Mirka i Ružicu kao i sestru Jelenu. Sahranjen je na lokalnom groblju u svom rodnom mestu. Plakala je tada čitava Bijeljina, plakala je Semberija, suze je lila Majevica...na počinak su ovog nedužnog dečaka ispratili njegovi najbliži ali i svi drugi ljudi iz okolnih mesta i iz svih delova Semberije i Majevice. I borci i civili, i stari i mladi, i znani i neznani....ispraćen je dostojanstveno u neki drugi, možda bolji i lepši svet, bez bombi i granata, bez mržnje i zla...
I trideset godina nakon ove tragedije Marka svi nose u svojim srcima negujući one najlepše uspomene. Živi ovaj dečak i danas kroz svoja dela i kroz svoju dobrotu. Podsećaju na njega već izbledele fotografije...živi Marko i kroz divna sećanja njegovih bližnjih, kroz priču i neprestano spominjanje. Uspomene njegovih drugara na zajednička druženja, na izlaske, avanture i okupljanja i danas veoma snažno prkose zaboravu. Govori se i danas o njegovoj dobroti, disciplini i nesebičnoj hrabrostu koju je iskazao.
U centru mesta Brodac podignuto je spomen obeležje sa imenima i fotografijama četrnaestoro meštana, boraca i civila, ubijenih tokom poslednjeg rata 1992-1995. Tokom ratnih sukoba devedesetih na području Bijeljine i okolnih mesta ubijeno je i stradalo preko hiljadu Srba, među kojima i dvanaestoro dece.
Коментари
Постави коментар