U Fočanskoj mesnoj zajednici Miljevina danas je osveštan spomenik za 144 srpske žrtve koje su monstruozno ubijene od 1992. do 1995. za vreme muslimanskog terora i agresije. Čak 98-oro ubijenih su bili civili i žrtve ratnog zločina, ljudi pobijeni i masakrirani na kućnim pragovima ili u zasedama van borbenih dejstava. Iako bi svaki slušalac, na osnovu današnjih izjava i govora pomislio kako su ovde ginuli isključivo i samo borci u borbama, treba reći kako je najveći broj ljudi ubijen na najsvirepiji način. Žene su masakrirane, zverski mučene i zlostavljane (neke i silovane) pre nego što su likvidirane. Ubijeno je petoro dece, klani su i starci od osamdeset i devedeset godina. Veliki broj nevinih žrtava ubijen je spaljivanjem ili u svojim kućama prilikom upada muslimanskih jedinica ili u zasedama tokom napada na civilna vozila.
Miljevina je podnela veliku žrtvu u periodu od 1992. do 1995. a kada bismo popisivali sve one ranjene i zlostavljane civile, malo bi bilo i deset spomenika. Miljevinski bataljon je branio široko područje sa linijom fronta od 100 kilometara, a njegovi neustrašivi borci, koji su važili za najbolje koje Srpska ima, stizali su u ispomoć na brojna druga ratišta- u Čajniče, Kalinovik, Trnovo, Olovo, Nevesinje, na Treskavicu. Govornici su danas istakli kako je za tri ipo godine poginuo svaki treći borac ovog bataljona. Pomenu je prisustvovao veliki broj ljudi iz ove ali i drugih fočanskih mesnih zajednica.
Predsednik Predsedništva Boračke organizacije Foča Srđan Stanković, koji je bio pripadnik ovog bataljona, rekao je da je Miljevina u ratu imala trnovit put.
„Sedmi miljevski bataljon je završio rat sa 300 boraca, svaki treći je poginuo. Imali smo nekoliko slučajeva masovnih stradanja, kao što su zasjede na Papratnoj njivi i u Kratinama, ali to je proisteklo iz činjenice da je bila velika teritorija, malo vojnika, međutim, nismo ustuknuli i odbranili smo svaki pedalj zemlje“, ističe Stanković.
Načelnik opštine Foča Milan Vukadinović rekao je da je Foča dala ogroman doprinos za stvaranje Republike Srpske, a da je junački Sedmi miljevinski bataljon dao nemjerljivu žrtvu za odbranu Foče. On je istakao da borci iz Miljevine nikada ne smeju biti zaboravljeni, dok je god istorije i Republike Srpske.
- Ovim spomenikom uspjeli smo da se donekle odužimo našim brocima i civilnim žrtvama Odbrambeno-otadžbinskog rata iz Miljevine i okolnih sela. Ti ljudi su dali ono najvrednije- svoj život u temelje Miljevine, Foče i Republike Srpske i nikada ne smijemo da zapostavimo kako njih, tako i njihove porodice. Naravno, postoje problemi, koje se trudimo da u okviru naših mogućnosti rješavamo, rekao je Vukadinović.
Na spomeniku su uklesana i imena 16 meštana sela Poljica koje su 7. septembra 1992. masakrirali muslimanski ekstremisti. Srpkinja Ilinka Elez tog dana ostala je bez supruga i snahe, dok je sin ubijen nekoliko dana kasnije u poznatom masakru na Papratnoj Njivi u opštini Foča. Preživela je tako što se sa devetomesečnim unukom Petrom sakrila u šiblju. Zahvaljujući svojoj opreznosti, iskustvu i lukavosti, Ilinka je uspela da sačuva i svoj ali i život svoga unuka. - Ja sam sa svojom snahom i unukom Petrom od tri mjeseca pobjegla malo dalje od kuće..ona se vratila nazad da uzme flašicu za malog..ja joj vičem "nemoj da se vraćaš" a ona kaže "moram, djetetu flašicu da uzmem". Ja sam produžila sa malim Petrom kroz to šiblje putem...Mi smo u tom grmlju ostali i čuli smo Nadu kako zove: "Majko, majko" i tako četiri puta. Onda je nestalo glasa...ja sam tu sa njim bila, on je plakao a ja sam mu usta začepila, krili smo se tu...napadoše sa sviju strana, puca, grmi..selo gori, sve popalili, sve što stižu ubijaju.
U stravičnom masakru tog dana pripadnici muslimanske vojske ubili su i starce Petra Jovovića (68) i Milana Velju (70) kao i domaćicu Milojku Jovović (48). Njihova tela su bila masakrirana. U svojoj porodičnoj kući mučeni su pa pobijeni i članovi srpske porodice Drakul: teško pokretni Vlado (70), njegova supruga Savka (70) i njihov sin Dragan (34).
Civilnim žrtvama na novootkrivenom spomen obeležju (gle čuda) nisu navedene godine rođenja i smrti, te su okupljeni pa i sve buduće generacije ostali uskraćeni da se dublje upoznaju sa genocidom i dimenzijama zločina muslimanskih agresorskih formacija koje nisu štedele ni žene, ni decu ni starce.
Među imenima uklesanim na spomeniku nalaze se i imena bračnog para Golubović - Tome /72/ i Jelene /69/ koji su u aprilu 1992. nakon zverskog mučenja živi zapaljeni. Tog proleća 1992. u napadu na srpsko selo Kolun ubijen je i desetogodišnji Pero Todorović. Pero je ubijen dok se igrao sa svojim bratom. Muslimanski ekstremisti iz Fočanske Jabuke otvorili su vatru na nedužnu decu i počinili nezamisliv zločin. "Gledali smo kako pale sve pred sobom. Brat i ja smo tom prilikom ranjeni i brat je u bolnici podlegao povredama" - ispričao je ranije novinarima Božo Todorović koji je tada kao trinaestogodišnji dečak teško ranjen. Radomir Rebić imao je samo šesnaest godina kada je sa još dvojicom srpskih mladića, u avgustu 1992. godine okrutno ubijen gotovo na kućnom pragu u svom selu Daničići tokom napada muslimanske vojske na ovo srpsko selo.
Na spomeniku se nalaze i imena desetoro žena i staraca koji su masakrirani i spaljeni u jednom junskom danu 1992. tokom napada na selo Bujakovina. Civili su ubijeni tako što su prvo mučeni pa ubijeni hladnim oružjem, sekirom i maljem. Neki su živi zapaljeni u svojim kućama a drugi su pronađeni sa prerezanim vratom. Zločin je jedino preživela Milka Vučetić koju su vojnici pokušali da zlostavljaju. Ona je ispričala kako su muslimani ubili njenog svekra Jovu Vučetića /72/ koji je bio slep. Ubijeni su i njeni rođaci Milan Vučetić /68/ i Milan Vučetić /82/ kojem je bila odsečena glava koja je potom nabodena na kolac. Aleksa Elez /60/ duševno bolesna osoba, ubijen je masakriranjem nakon čega je zapaljen. Najmlađa žrtva bio je dečak Milisav Govedarica /18/, učenik srednje škole u Foči.
Tog dana ubijeni su: Dušan Kalajdžić (1920), Joka Kalajdžić (1925), Milisav Govedarica (1974), Ilija Govedarica (1919), Ilinka Govedarica (1924), Jovo Vučetić (1920), Milka Vučetić (1924), Milan Vučetić (1910), Vidosava Bjelović (1914), Aleksa Elez (1932). - U Bujakovini su pobili moje stare roditelje - oca Dušana i majku Joku, te strica i strinu, pa ih bacili u jednu jamu, sahranili smo ih tek nakon godinu dana - ispričao je 2008. Božo Kalajdžić.
Velika tragedija snašla je porodicu Džilit. Jovanka i njena ćerka Dragana (17) ubijene su i zapaljene u civilnom vozilu prilikom napada muslimanske vojske. Pokušavale su da se prebace na slobodnu teritoriju i spasu žive glave, ali im zločinci to nisu dozvoli. Otac i suprug Milorad takođe je ubijen ali na drugoj lokaciji. Njega su pripadnci muslimanske vojske zarobili na Rogoju još u julu 1992. a potom ga odveli na Godinjske Bare. Po rečima svedoka, Milorad je danonoćno mučen glađu i prebijan po deset puta dnevno.
Junaci Miljevine dobili su veličanstven spomenik na vidnom mestu, na ulazu u naselje, odnosno na isključenju sa magistrale Foča-Sarajevo. Gradnju spomenika, uz opštinu Foča i Ministarstvo boračko-invalidske zaštite, pomogle su i opštine iz okruženja, te više od 100 dobrotvora- od pojedinaca, preko privatnika do javnih preduzeća, ustanova i institucija iz cele Republike Srpske.
Коментари
Постави коментар