Istina i Pravda - portal srpskog naroda

  Na dan pobede nad fašizmom 9. maja 1992. muslimanski  vojnici - pripadnici  tzv."Armije BiH"   su počinili stravične zločine nad srpskim civilima u selima Baljkovica i Jeginov Lug u zvorničkoj regiji. Do danas za ove zločine niko nije odgovarao!  Deveti maj je jedan od najznačajnijih datuma u istoriji čovečanstva i dan kada se obeležava pobeda slobodarskog sveta nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i kada odajemo počast žrtvama antifašističke borbe, čiji su životi ugrađeni u stvaranje boljeg i pravednijeg sveta.  N a dan kada čitav svet proslavlja Dan pobede nad fašizmom meštani Baljkovice, Zvornika ali i čitavog Podrinja sa tugom i bolom se sećaju krvavog 9. maja 1992. kada su muslimanski vojnici, mahom prve komšije, počinile krvavi pir u ovom malom, nebranjenom selu. Iako smo bili uvereni da je doba fašizma i nacizma daleko iza nas, naše komšije su nas tih prolećnih dana uverile u suprotno. Tog 9. maja kapitulirala je svaka ljudskost.  Meštani Baljk...

Jedan od prvih masovnih zločina nad srpskim stanovništvom u Podrinju desio se na Đurđevdan 6. maja 1992. kada su muslimanski vojnici izvršili organizovani napad na srpska sela i počinili stavičan masakr nad civilnim stanovništvom. Drugog dana Đurđevdana na lokalitetu Zeleni Jadar i u samoj Srebrenici ubijeno je još desetoro civila Iako je zločina nad Srbima u srednjem Podrinju bilo i tokom aprila 1992. ali i ranije, prvi veći masovni zločin dogodio se upravo na jedan od najvećih pravoslavnih praznika Đurđevdan. Tog 6. maja 1992. muslimanski vojnici iz Srebrenice su izvršili strahovite napade na sela Gniona i srpski deo sela Blječeva i počinili težak masakr. Toga dana ubijeno je šestoro civila dok je više od petnaest ljudi ranjeno. Drugog dana Đurđevdana pobijeno je još desetoro srpskih civila.  U tom periodu započinje masovni progon srpskog stanovništva iz Srebrenice a mnogi se ni do danas nisu vratili na svoja ognjišta. Oni Srbi koji su te 1992. odlučili da ostanu u Srebrenici bil...

Pre trideset godina muslimanske oružane snage su započele oružani napad na sarajevsku opštinu Ilijaš čime je zvanično započeo rat u ovoj opštini.  Iako su muslimanski predstavnici dali čvrstu reč i obećali kako neće napadati srpsko stanovništvo, vrlo brzo su pogazili svoja obećanja. Dana 3. maja 1992. muslimanske formacije iz Visokog napale su područje opštine Ilijaš. Bio je to sasvim neočekivan napad koji je iznenadio celokupno stanovništvo. Toga dana muslimanska artiljerija je dejstvovala po civilnim ciljevima po gradu Ilijašu i po mestima Mrakovo, Sovrle, Ljubnići, Čekrčići. Prva žrtva agresije i opsade bio je  Mustafa Sarhatlić , Bošnjak, Musliman, kojeg je granata tzv. Armije BiH usmrtila dok je radio u bašti, u selu Karašnica. Njegova kuća bila je smeštena neposredno iznad zgrade MUP-a. Imao je 55 godina. U to vreme muslimanske snage su u napadu na Ilijaš ubile  Kosu Đurić , teško pokretnu staricu od 72 godine. Njena krivica je bila samo i isključivo njena verska i ...

  Muslimanske snage su u periodu od 1992. do 1993. na području srebreničke regije ubile 3267 Srba, među kojima i 72-oje dece. Samo u maju mesecu 1992. ubijeno je preko dve stotine Srba, opustošeno je nekoliko srpskih sela a desetine hiljada ljudi je nasilno prognano iz svojih domova. Iako bošnjačka javnost samo i isključivo insistira na julu 1995. i samom kraju rata, neophodno je reći da su upravo u aprilu i maju 1992. počinjeni monstruozni zločini nad Srbima kao rezultat genocidne ideje o stvaranju "čiste muslimanske države". Prva žrtva u srednjem Podrinju bio je penzioner Ranko Baranac, star 62 godine, koji je brutalno ubijen još 12. februara 1992. u svojoj porodičnoj kući u selu Bijela. Ubio ga je muslimanski ekstremista i to samo zato što je nesrećni čovek bio Srbin po nacionalnosti, a pravoslavac po veroispovesti. Tada još zvanično nije ni počeo rat!  Nakon ovog monstruoznog zločina, započinje sistematska i organizovana kampanja nasilnog progona srpskog stanovništva iz P...

   "  Radenko Đapa - prva žrtva proteklog odbrambeno-otadžbinskog rata u Prijedoru ubijen 01.05.1992 od strane muslimanskih ekstremista " - uklesano je na spomen obeležju u Kozarskoj ulici na mestu gde je okrutno ugašen jedan mladi život.  Dvadesetogodišnji mladić Radenko Đapa, na putu ka radnom mestu, mučki je ubijen u noći između 30. aprila i 1. maja 1992. godine sa četiri metka u leđa i jednim u glavu a na mestu njegovog stradanja svake godine se okuplja se rodbina, prijatelji, ali i predstavnici organizacija proisteklih iz proteklog rata. Svi su saglasni – uspomena na Radenka ne bledi ni nakon gotovo tri decenije od njegove smrti. Od tog dana više ništa nije bilo isto u Prijedoru! Tada je zvanično počeo rat u ovom kraju a sve pretnje i zle slutnje počele su da se ostvaruju.  Srbin po nacionalnosti, pravoslavac po veroispovesti,  policajac po struci - mladi Radenko je vrlo lako postao meta ekstremnih nacionalista koji svoju mržnju nisu skrivali. Radenko ...

  Prošlo je 28 godina od kako su pripadnici muslimanske "Armije BiH" izvršili strahovit napad na Šekoviće i tom prilikom ubili i ranili veći broj civila. Za počinjeni zločin do danas niko nije odgovarao Iako tokom poslednjeg rata na području Šekovića nije bilo većih ratnih dejstava, meštani  ovog podrinjskog mesta zauvek će pamtiti kraj aprila i početak maja 1994. kada su počinjeni strašni, nezamislivi zločini nad civilnim stanovništvom. Nesposobni da se vojnički suoče sa srpskom vojskom na bojnom polju, večite kukavice i gubitnici, pripadnici Alijine muslimanske tzv. Armije BiH su t og  30. aprila 1994.  oko 15 časova,  iz pravca kote Bandijerke ispalili veći broj granata uže područje Šekovića. Planski i ciljano su gađani civilni objekti i mesta daleko od borbenih linija . Naredba je došla sa najviših instanci a imala je za cilj masakr nad civilnim stanovništvom. U tom besomučnom, kukavičkom napadu muslimanskih agresora živote su izgubili osamnaestogodišnja dev...

  Jedan od najboljih načina da se sačuva sećanje na nevine žrtve rata svakako jeste imenovanje ulica, trgova ili institucija po ovim ljudima. Najpoznatiji zločini počinjeni u Bratuncu koji predstavljaju simbole stradanja Srba u Podrinju svakako jesu surovo ubistva četvorogodišnjeg dečaka Vladimira Gajića   i trudnice Ljiljane Ilić Lončarević.  Četvorogodišnji Vladimir ubijen je početkom 1993. godine tokom napada muslimanskih vojnih formacija iz Srebrenice na grad Bratunac. Vladimir je nešto ranije prognan ostao bez oca Stanka kojeg su vojnici Nasera Orića mučki ubili na kućnom pragu. Nakon gubitka oca maleni Vladimir je bio primoran da sa majkom Ljubinkom izbegne iz rodnog sela Kravice. Ovo selo je spaljeno na pravoslavni Božić 7. januara 1993. kada je zverski ubijeno 49 žena, dece i starih, nepokretnih lica. Ljubinka i njen četvorogodišnji sin za dlaku su preživeli masakr i privremeno sklonište pronašli u gradu Bratuncu. Verovali su da će tamo biti sigurni. Međutim, nako...

  Među prvim žrtvama muslimanske agresije na opštinu Foča bila je devojčica Ivana Vuković, stara samo šest godina. Njeno detinjstvo na okrutan i svirep način prekinuli su 26. aprila 1992. pripadnici muslimanskih paravojnih formacija koji su iz pravca MZ Jabuka započeli sveopšti napad na srpska sela i zaseoke. U fanatičnom napadu ekstremista baš niko nije bio pošteđen a glavne mete napada su bile žene, deca i stari. Jedna od ciljano ispaljenih granata na srpsko selo na licu mesta je usmrtila malu Ivanu, a teže ranila njenu sestru i roditelje.  Pošto nisu bili sposobni da se pokažu na bojnom polju, bošnjački vojnici su kukavički granatirali Foču i okolna sela.  Ivana je ubijena samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. Kome je bila kriva devojčica koja tek što je zakoračila u šestu godinu života? Kome je i zašto bilo krivo dete koje tek što je počelo pisati prva slova?  Odgovora nema ali je više nego jasno da su u zločinu učestvovale prve komšij...