Istina i Pravda - portal srpskog naroda

U Bratuncu je juče obeležena 29-a godišnjica od genocida nad Srbima na ovom području. Molitvom, simboličnim paljenjem sveća i polaganjem cveća odata je počast za 3267 srpskih žrtava, među kojima je i 72-oje dece koje su ubili pripadnici muslimanske vojske iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića. Osim ubijenih, građani su se prisetili i svih onih ranjenih, silovanih, mučenih... Počast nevinim žrtvama odata je širom Republike Srpske, Srbije i dijaspore a tako će biti i sutra 12. jula kada se zvanično obeležava Dan sećanja na sve ubijene Srbe srednjeg Podrinja. Bratunac je posjetio i ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov. Tu je bila i delegacija Vlade Srbije, a iz Crne Gore srpskim žrtvama se poklonio predsednik Prave Crne Gore i poslanik u skupštini Marko Milačić. Za njega je rezolucija o Srebrenici koju je donela crnogorska skupština – prekrajanje istorije. Premijer Radovan Višković podsetio je da su muslimanske snage Srbe ubijale uglavnom na velike hrišćanske praznike. Stradanje Srba u ...

  Pripadnici Vojske Republike Srpske su tokom odbrambeno-otadžbinskog rata bili vođeni isključivo moralnim, humanim i ljudskim principima, poštovali su sva vojnička pravila sa glavnim ciljem da zaštite civilno stanovništvo. Za razliku od bosanskih muslimana koji su sa svojim mudžahedinima i drugim dobrovoljcima iz azijskih zemalja ratovali uglavnom za teritorije, za osvajanje tuđeg i za neke bezumne ideale poput stvaranja "islamske države Bosne na tlu Balkana", srpski borci su bili silom gurnuti u rat a pušku su nosili da sačuvaju kućni prag, da odbrane žene, decu i ostalu nejač od pomahnitalih hordi koje su istrebljivale sve srpsko pred sobom. Na jedan u nizu humanih gestova srpske vojske i srpskog naroda iz podrinjskog kraja, podsetila je bratunačka heroina Radojka Seka Filipović, predsednica opštinskog udruženja srpskih žrtava, tokom svog govora 10. jula na obeležavanju stradanja 3267 Srba u srebreničkoj regiji. Ova žena koja je tokom 1992. ostala bez većeg broja članova u...

Sramotna je i zastrašujuća poruka iz Sarajeva da 12. jula zastave u glavnom gradu Bosne i Hercegovine neće biti spuštene na pola koplja niti će gradska Vijećnica sijati u znak solidarnosti sa srpskim žrtvama kojima će biti služen pomen na taj dan. Poručeno je da ni Stari most u Mostaru neće biti obasjan u znak solidarnosti.  Podsećamo, 12. jul je posvećen žrtvama monstruoznih zločina muslimanske vojske nad srpskim stanovništvom u Bratuncu i Srebrenici. Reč je o 3267 ubijenih građana, među kojima je i 72-oje dece. Toga dana širom Republike Srpske pale se sveće, polaže se cveće a narod se priseća svih onih kojih više nema - nevinih žrtava zločina, nestalih, ranjenih, zlostavljanih, silovanih, prognanih... Međutim, to za Sarajevo ne znači ništa. Vijećnica je sijala za žrtve korone u Italiji, za žrtve terorizma u Belgiji, za žrtve terorizma u Austriji, za žrtve ekoloških katastrofa u Australiji, za žrtve rata u Palestini, za žrtve u Africi i Siriji....ali za građane srpske nacionalnost...

  12. jul je dan nacionalne tragedije! To je datum kada se srpski narod priseća genocida i najvećeg stradanja tokom odbrambeno-otadžbinskog rata u periodu od 1992. do 1995. Stoga je važno ovaj tragični datum obeležavati na državnom nivou, kako u Republici Srpskoj, tako i u Srbiji. Naravno i u svim drugim mestima širom sveta  gde srpski narod prebiva. 12. jul je proglašen danom sećanja na svih 3267 ubijenih civila i boraca sa područja srebreničke regije. Samo tog dana, na Petrovdan 1992. muslimanske snage su spalile srpsko selo Zalazje i ubile 69 meštana, od čega je  22-oje nestalo nakon zarobljavanja.  Stoga moramo negovati kulturu sećanja i sa ponosom govoriti o časnoj borbi za opstanak, časnoj odbrani ognjišta i kućnog praga, moramo govoriti o  vlastitim žrtvama, o vlastitom stradanju i svim patnjama koje je naš narod proživeo. Da nam se zlo ne bi ponovilo! Podaci zvaničnih institucija govore da su Srbi stradali u SVIM opštinama u Bosni i Hercegovini, pa čak i...

  Milomir, Danijela, Darko i Zora Obradović U noći između 4. i 5. jula 1992. počinjen je zločin na području Rogatice.  Na lokalitetu Vodice, u mesnoj zajednici Kozići živote su izgubili nevini civili - supružnici  Milomir  /43/ i  Zora  /37/, njihova deca  Danijela  /19/ i  Darko Obradović  /16/, njihov zet  Goran Perović  /27/, kum  Milodrag Motika  /39/ i rođak  Dragan Kusmuk  /33/.  Preživela je samo Dobrila Obradović, koja je tog kobnog dana izgubila oca, majku, supruga, maloletnog brata i sestru. Nešto ranije je otišla u Beograd kako bi se tamo porodila.  Za stradanje srpske  porodice Zec u Zagrebu 1991. čula je gotovo čitava javnost širom mediterana! Ovi  nesrećni ljudi, među kojima je bila i dvanaestogodišnja devojčica Aleksandra, stradali su samo zbog svoje nacionalne i verske pripadnosti. O njihovoj smrti napisano je na stotine novinskih članaka, posvećeno im je na desetine ...

Danas se navršava tačno 29 godina od kako su pripadnici tzv. Armije BIH pod komandom Nasera Orića izvršili napad na nebranjena srpska sela Zagoni u  bratunačkoj opštini i Krnjiće u srebreničkoj opštini. Tom prilikom, na kućnom pragu je zverski pobijeno 38 civila - žena, dece i staraca. I dok Srbi danas pale sveće i sećaju se svojih najmilijih pobijenih na kućnom pragu, u Beogradu je istovremeno otvorena izložba u čast upravo onih koji su ova sela i popalili, i počinili sva ova zlodela.  5. jul 1992. bio je mnogo, mnogo pre 11. jula 1995. ! Ne treba skrivati istinu i činjenice a istina je da su u napadu na Krnjiće i Zagone (baš kao i ostali stotinu srpskih sela u proleće, leto i jesen 1992.) učestvovali upravo muslimanski vojnici iz Potočara i Srebrenice, koji su tom prilikom počinili stravična zverstva nad civilnim stanovništvom!  Za srpske žene, za nemoćne starce i decu niko nije organizovao autobuse koji bi ih evakuisali na slobodnu  teritoriju, kako je to jula 199...

  Pre 29 godina, 2. jula 1992. pripadnici muslimanskih paravojnih formacija su počinili jedan najužasnijih zločina na području Zvornika, kada su u selu Rožanj izmasakrirali dečake i mladiće srpske nacionalnosti.  Ovo selo smešteno je osam kilometara severozapadno od Nezuka i Baljkovice.  U "Crnoj Knjizi" Miroslava Toholja navodi se kako su muslimanski vojnici još od aprila 1992. granatama i iz pešadijskog naoružanja tukli po selima Rožanj, Čaira, Završje, Čaklovice, Obrenovići... Ljude je to podsećalo na pokolje iz Drugog svetskog rata, te iz straha niko ta tri meseca nije spavao u svojim kućama..okupe se pa spavaju po skloništima, podrumima, svi zajedno dok pojedini stražare..u selu je vladao pravi strah a opšta panika i uznemirenost osećali su se i u vazduhu.  -  Muslimani iz sela Goduš su dozivali naše ljude, žene i djecu i prijetili kako će nas sve poklati, Govorili su da imaju želju da nas sve potamane, da niko ne smije ostati živ  - svedočila je Bosil...

  U Brežanima kod Srebrenice danas će biti služen parastos za 32 civila koje su  pre 29 godina svirepo ubili muslimanski ekstremisti iz Srebrenice, predvođeni Naserom Orićem. Za ovaj zločin protiv čovečnosti do danas niko nije odgovarao  Ni 26 godina od završetka rata, meštani sela Brežani (Srebrenica) ne mogu zaboraviti 30. jun 1992. Tog vrelog, junskog dana  muslimanski vojnici iz Srebrenice izvršili su strahovit napad na ovo malo, nebranjeno selo. Zveri u ljudskom obliku tada su počinili neviđeni pokolj ubijajući sve što se kretalo - i žene i decu, i staro i mlado a nisu bile pošteđene čak ni životinje. -  U napadu Bošnjaka iz Osmača na selo Brežani 30. juna ’92.   ubijeno je 32-oje Srba. Vidoja Lazića su prikovali na krst nasred sela, a njegovu osamdesetogodišnju majku Dostanu i gluvonijemu sestru Kristinu žive zapalili u kući. Na kućnom pragu su ubijeni Milisav Rankić i njegova dva sina Miroslav i Dragoslav kao i Stanko Milošević. Posmrtni ostaci ...

Božica Živković Rajilić dobila je treći mandat na mestu predsjednika Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske, odlučili su članovi Skupštine ovog udruženja. Na izbornoj skupštini, održanoj u Banjaluci, osnovan je i Odbor dece-logoraša, za čijeg je predsednika izabran Nebojša Vokić. Božica Rajilić, istaknuta heroina srpskog naroda i neumorni borac za istinu i pravdu, je rekla da je Udruženje radilo u, kako je rekla, nenormalnim uslovima u vreme pandemije virusa korona, ali je dodala da su žene na terenu bile veoma vredne, te su svi odbori održali svoje sednice i sprovodili brojne projekte, a obnovljen je i rad odbora u Brodu. - Drago mi je da i dalje imam njihovo neograničeno povjerenje, svi su odbori jednoglasno donijeli odluku da budem ponovo izabrana, što je za mene velika čast - rekla je ova hrabra i čestita žena koja je mnogo uradila za srpski narod u izjavi za novinare u Banjaluci. Ona je navela da Udruženje ispunjava planove, te dodala da je vrijeme da se obaveze prenesu na ml...